эгоизм, -а
ЭГОИЗМ, эгоизма \\ [ие]гоизм; в форме эгоизм – эгои[зм] и допуст. эгои[зəм]; в формах с сочетанием зм на конце слова и перед а, о, у: эгоизм, эгоизма... – эгои[з]м (! грубо неправ. эгои[з’]м); в форме эгоизме – эгои[з]ме (! не рек. эгои[з’]ме).